U narodu poznat kao medveđi luk, sremuš sadrži obilje etarskih ulja, vredne minerale, soli, šećer, vitamin C, karotin, belančevine, masti i alicin.
Ukoliko protrljate bilo koji deo biljke među prstima, osetićete karakterističan miris belog luka. Ali, kada zagrizete listić sremuša, njegov glavni sastojak alin, pod uticajem kiseonika, pretvara se u alicin koji „miluje” kardiovaskularni sistem i pomaže da krvni sudovi ostanu mladi i elastični. U isto vreme, sprečava da se krv lepi za krvne sudove.
Pored toga što čisti organizam od toksina, ima antibakterijsko i antivirusno dejstvo. Travari kažu da je dovoljan samo gram sremuša dnevno da podstaknete cirkulaciju i da vam krv normalno teče kroz vene.
Hematomi i rane koje sporo zarastaju bivaju brzo izlečene ako se premažu svežim sokom od sremuša, a kupke sa njegovim lišćem smiruju nadraženu kožu, ekceme i dermatitis.
Šta sve leči?
Glava – ublažava glavobolju, usporava proces starenja, štiti od moždanog udara, podiže opštu otpornost organizma.
Pluća – olakšava tegobe kod respiratornih bolesti, iskašljavanje i pražnjenje sinusa, pomaže kod gripa i prehlade.
Srce – jača srce i krvne sudove, prevenira kardiovaskularna oboljenja, arteriosklerozu, štiti od infarkta, reguliše krvni pritisak.
Krv – snižava loš holesterol i masnoće u krvi, čisti krvotok.
Stomak – smanjuje tegobe kod gastritisa i čira, podstiče lučenje supstanci koje štite sluzokožu želuca, pozitivno deluje protiv parazita, povoljno utiče na normalizaciju crevne flore, prevenira bolesti jetre i organa za varenje.
Sadrži: etarska ulja (0,07%), vredne mineralne materije, šećer, vitamin C, karotin, belančevine, masti, alicin.
Sremuš se najčešće konzumira kao salata, a postoji i u obliku sirupa, vina i esencijalnih kapi.
Ono što je posebno zgodno kod ove biljke jeste da sama niče, te je možete brati kako u šumi, tako i zasaditi u svojoj bašti za bukvalno nula dinara.