Čini se da bokvica ima i antibakterijska svojstva jer novija istraživanja pokazuju da ekstrakt bokvice uspešno deluje kod plućnih infekcija. U narodnoj medicini koristi se za lečenje rana, često u mešavini s kamilicom, za ispiranje ili obloga.
Bokvica je jedna od najsvestranijih i najdostupnijih lekovitih biljaka. Ženska bokvica (Plantago major) i muška bokvica (Plantago lanceolata) imaju gotovo isto lekovito dejstvo koje je poznato već hiljadama godina. Koristili su ih drevni grčki i kineski doktori, a u srednjovekovnim knjigama o lekovitom bilju ta vrlo cenjena biljka se preporučivala za čak 24 različite bolesti.
Obe vrste bokvice koriste se u narodnoj medicini kao losioni i napici za rešavanje problema na koži, na primer, svrbež i ispucala koža, posekotina ili drugih površinskih povreda, ugriza insekata ili upale očiju. U unutarašnjoj upotrebi bokvica deluje kao blago sredstvo za iskašljavanje, a sluzi koje sadrži ublažavaju upale sluznice, pa je izvanredan lek protiv kašlja i bronhitisa. Takođe, može da olakša stanje kod astme, upale sluzokože disajnih puteva, laringitisa, faringitisa i različitih alergijskih reakcija koje izazivaju probleme sa disanjem.
Čini se da bokvica ima i antibakterijska svojstva jer novija istraživanja pokazuju da ekstrakt bokvice uspešno deluje kod plućnih infekcija. Zbog tanina deluje kao adstringens, a zbog sluzi ublažava upale. Upotrebljava se kod katara gornjih disajnih puteva, kod upale sluznice usne duplje i ždrela i kod sindroma nervoznih creva. U narodnoj medicini koristi se za lečenje rana, često u mešavini s kamilicom, za ispiranje ili obloga.
Smrvljeni listovi i njihov sok sprečavaju nastanak oteklina i svraba kod uboda insekata. Lišće bokvice stavljalo se u cipele da ublaži žuljeve nastale dugim hodanjem. Sveži sok preporučljiv je i za prolećni umor, za “čišćenje krvi” i podsticanje metabolizma. Zahvaljujući velikoj količini kalijuma deluje i diuretički. Mladi i nežni prolećni listovi muške bokvice, ubrani u martu i aprilu, mogu da se upotrebljavaju za supu, mešane salate ili se kuvaju kao spanać. Kuvanjem listovi poprime prijatan, slabo aromatičan miris i ukus koji podseća na vrganje. Gorkast ukus može se ukloniti potapanjem usitnjenih listova u mlakoj vodi tokom 30 minuta. Kod nešto starijih listova mogu se prethodno s donje strane izvući vlaknaste žile.
Muška bokvica može da služi kao zdravo prolećno povrće. Jedu se sasvim mladi listovi, nabrani pre razvoja cveta, od marta do juna. Dodaju se u supu, a nakon kuvanja od 10 do 15 minuta mogu se poslužiti kao salata ili varivo slično spanaću. Najbolje ih je mešati s drugim lisnatim povrćem. U Nemačkoj ove listove prže na masti s jajima, šećerom i cimetom, a na Kavkazu i Dalekom istoku stavljaju ih u supe. Listovi se beru od juna do oktobra, po mogućnosti pre nego što biljke procvetaju. Nakon svakog košenja bokvvica ponovno naraste. Treba da se suši brzo, jer listovi inače pocrne.
Srodna vrsta ove biljke je indijska bokvica. Uprkos nazivu, on raste i u našim južnijim krajevima – na pešćanim mestima, uz puteve i na krovovima.
Indijska bokvica takođe je poznata kao psyllium, psilium ili buhačica (Plantago ovata). Vrlo slično delovanje imaju biljke Plantago psyllium i Plantago indica. Ova biljka sadrži vlakna, lipide, nezasićene masne kiseline, iridoide (aukubozid) i mnogo sluzi. Indijska bokvica ima mogućnost povećanja volumena i do 15 puta, a to osigurava olakšano pražnjenje creva i stvaranje osećaja sitosti. Iako je prvenstveno laksativ, može povoljno da deluje i na smirenje dijareje. Takođe se koristi kod sindroma iritabilnog creva, ulceroznog kolitisa, hroničnim zatvorom i sindroma lenjih creva.
